Virusi

Jedanod najvećih problema u korišćenju personalnih računara predstavljaju virusi.

VIRUS je mali program uskladišten na neki medijum (disk, disketa, CD, itd.) samostalno iliuključen u neku datoteku (trojanski konj) koji je kreiran gotovo isključivo sa namerom da što većem broju korisnika naprave što veću štetu. Kada se takav program ili datotekaunesu u memoriju, virus može neprimerno da se priključi i drugim datotekama iliprogramima u memoriji ili da se uskladište i na neki drugi medijum. Štaće se posle toga dogoditi, zavisi od namere kreatora virusa:

– virus može odmah da počne pa pravi probleme
– može da broji specifične događaje (npr. koliko puta se kopirao) i posle toga da pričini štetu
– može da očitava vreme na računaru i prouzrukuje štetu određenog datuma
– može da se reprodukuje i onda pričini štetu.

Virusi mogu da inficiraju druge programe i datoteke i da se tako šire. Jednom unet u računar, obično se teškouklanja. Za uklanjanje i otkrivanje virusapostoje mnogi antivirus programi. Oni mogu da se uključuju prema potrebii da vrše proveru nekog medija ili da budu stalno aktivni kada je računaruključen, kao štit koji će odmah reagovati na pojavu virusa.

Da bi se zaštitili od virusa, korisnici treba da:

– redovno dopunjavaju antivirus-programe,
– svaki put prilikom razmene datoteka sa drugim korsnicima provare da li su one zaražene,
– izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih mesta na mreži,
– izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim korisnicima
– ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika,
– nabavljaju programe legalnim putem.

Ostali aplikativni programi

Programi za animaciju

Programi za animaciju omogućavaju stvaranje pokretnih slika, filmskih sekvenci i sl., kombinovanjem raznihtehnika, vizuelnih i zvučnih efekta kao što su npr: crteži, slike, filmovi, zvuk,…

Ovi programi se koriste i u dizajnu,projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene…

Programi za obradu zvuka

Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih zapisa nasličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Ovi programi omogućavaju komponovanje tj. početno stvaranje muzičkih dela, unošenjeu računar postojećih dela (zadavanjem nota, sviranjem na klavijaturama putemaudio-ulaza itd.), kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa tj.njihovu izmenu dodavanjem ili izbacivenjem pojedinih delova, zamenuinstrumenata, različite zvučne efekte itd. Široko se primenjuju u muzičkoj industriji.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Programi za proračune u nauci i tehnicise primenjuju u različitim naučno-tehničkim proračunima – statičkimi dinamičkim proračunima u građevinstvu i mašinskoj industriji (posebno automobilskoj), zatimu kontroli proizvodnje u inženjerstvu. Namenjeni su užem krugu korisnika, za oblast zakoju je program predviđen.

 Igrice

Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre,koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Namenjene su najrazličitijim uzrastima, od najmlađe dece do odraslih.

Igrice koje se danas najviše igraju su: counter-strike, fifa, splinter sell, hitman, sims,barbie, …

 

Programi za obradu slika

Programi za obradu slike primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski – bitmapirani način (paint programi). Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja(skener, digitalni fotoaparat itd.) i njihovu obradu. Ovi programi imaju deonaredbi sličan naredbama programa za obradu crteža, a i logika i način korišćenja ovihnaredbi slični su kao kod programa za obradu crteža. Pored ovih naredbi, postoji i veliki broj naredbi karakterističnih za obradu slika (npr. promena osvetljenosti, kontrast, različiti efekti, filteri, itd).

Programi za obradu crteža

Primenjuju se za obradu crteža u račinaru na vektorski način (draw programi). Neki programi su više namenjeni dizajnu,a neki su namenjeni tehničkom crtanju.

Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje mogu da se podeleu sledećegrupe:

– naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata,
– naredbe za manipulisanje objekata,
– naredbe za transformacije objekata (uključuju naredbe za rastezanje, sažimanje i simetrično preslikavanje objekta),
– naredbe za globalni pregled slike,
– naredbe za korišćenje teksta i
– naredbe za dimenzionisanje.

Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i izlomljenih linija, ctanje slobodnom rukom, crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga ili elipse, …

Naredbe za manipulaciju objekatima uključuju naredbe za označavanje, premeštanje, brisanje, kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje zatvorene konture bojom ili šrafurom, grupisanje više objekata u jedan ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte. Preizvodjenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekata, objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti označen korišćenjem naredbe za označavanje.

S obzirom na to da je ekran monitora najčešće mnogo manji od crteža koji se crtapomoću računara, potrebno je pojedine delove crteža uveličati za vreme crtanja,a povremeno ceo crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike. Zbog toga u svimprogramima za crtanje postoje naredbe za globalni pregled slike uz pomoć kojih pojedini delovi crteža mogu da se uvećaju iliumanje.

Naredbe za korišćenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje zaopis crteža. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavajupotrebe programa. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu ove naredbe subogatije i uključuju obični i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao inaredbe za manipulaciju tekstom, koje se koriste na sličan način kao kodprocesora teksta.

Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima.Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje, dokje kod programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji.

Programi za rad sa bazama podataka

Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički povezani skup čini bazu podataka.

Za upravljanje podacima koristi se programski sistem DBMS- Data Base Management System (SUBP – Sistem za Upravljanje Bazama Podataka).

Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi osnovne funkcije:

– Kreiranje baze podataka,
– Ponovni pristup podacima,
– Modifikaciju podataka,
– Sortiranje podataka,
– Kontrola pristupa podacima,
– Formiranje izveštaja.

Kreiranje baze podataka obuhvataunošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk, disketa, traka)

Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od određivanjamesta, odnosno nalaženja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podatakai određivanja traženog podataka među podacima koji su na raspolaganju. Podaciuskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan zaneposredno korišćenje, već može biti potrebno dodatno formatiranje podataka, aponekad i preuređenje u drugi redosled.

Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu, uklanjanje podataka izbaze i izmene na podacima u bazi.

Sortiranje baze podataka značiuređivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom.

Kontrola pristupa podacima jeunutrašnje regulisanje toka postupka upravljanjapodacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ihmenja, kao i postupak kada više korisika pristupa istom podatku.

Primenjujući različite kriterijume, na osnovu podataka u bazi mogu se formirati razniizveštaji. Oni mogu dase prikažu na ekranu ili da se odštampaju na papiru.

Programi za rad sa tabelama

Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone, koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka.
Okruženje u kom se odvija rad programa čine:

– radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka,
– grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka,
– baze podataka (data bases) za obradu velkog broja informacija,
– posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.

Radne tabele se sastoje od ćelija (cells) u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni.

Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formirajuu ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.

Podaciu tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama, histogramima, krugovima,pitama, itd).

Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli ina grafikonima u skladu s ovom izmenom. Ipak,ovi programi nisunamenjeniza upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to.Budući da su namenjeni za poslovne primene, ovi programi na osnovu tabela i bazapodataka imaju i mogućnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja igrafikona, namenjenim rukovodećim strukturama u firmama.

Programi za obradu teksta

Programi za obradu teksta služe za:

– unošenje teksta u računar,
– modifikaciju unetog teksta i
– oblikovanje teksta za štampanje.

Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je menjanje sadržaja dokumenta; na primer: ispravljenje grešaka, dodavanje, brisanje, zamena reči i rečenica ili većih delova dokumenta. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude oštampan.

Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje pisanja dokumenta od njegovig ispisivanja na papir. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na:

– editore
– procesore teksta i
– formatere teksta.

Editori su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, čuvanje ištampanje teksta. Oni su obično deo operativnog sistema računara,ali ima i editora koje su napisalikorisnici. Oni imaju različite dodatne mogućnosti. Sada se uglavnom korista samo za unošenje programa na nekom od programskih jezika i podatka za te programe. Ueditoru se tekst ne može uređivati za štampanje ni formatirati.Procesorima teksta smatrali su se programikoji su imali veće mogućnosti od editorajer su omogućavali i složenije operacije sa tekstom. Ovi programi su korišćeniza unošelje teksta namenjenog za štampanje, da bi se kasnije tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta, nekim od programa za oblikovanje. Danas većina procesora teksta ima ifunkciju formatera. Prvi programi koji su imali dvojakufunkciju nazivali su se programi za stono izdavaštvo ili DTP (desktoppublishing).
Postoje dve vrste programa za obradu teksta.

Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za procesor teksta. Kao rezultat obrade ovog programa obično se dobija neki međurezultat – prerađeni teks, koji služi kao ulazni podatak za programe za gledanje obrađenog teksta na ekranu (preview) i programe za štampanje obrađenog teksta. Ako korisnik želi da vidi kako će obrađeni tekst izgledati na ekranu mora da prekine ukucavanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Da bi se program odštampao mora da se pokrene program za štampanje obrađenog teksta. Primer iz ove grupe programa je TEX, odnosno njegova pod varijanta LATEX.

Savremeni programi za obradu teksta su WYSIWYG (What You See Is What You Get) programi. Kod ovih programa korisnik vidi na monitoru, kako će dokument probližno izledati kada se odštampa.

Aplikativni programi

Aplikativni programi su programi kojikorisniku omogućavaju da njihovom primenom na računaru rešava različite probleme.

Drugim rečima, to je većina programa koje upotrebljavaju korisnici računara, a nazivaju se i korisnički softver.

Ove programe osim proizvođača računara i specijalizovanih softverskih kuća pišu i korisnici.

Uaplikativne programe spadaju programi za:

– obradu teksta,
– rad sa tabelama ,
– crtanje,
– rad sa bazama podataka,
– obradu slika i animacija,
– komponovanje i obradu zvučnih zapisa,
– proračune u nauci i tehnici i statistiku,
– igre i dr.

Uslužni programi

Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (npr. dupliranja disketa ili CD-ova, kompresija podataka na disku i disketama, presnimavanje diska na traku itd.).

Ovakvi programi mogu se isporučivati korisnicima kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najčešće pišu i distribuiraju sami korisnici.

Veznici

Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja.

Da bi se bilo koji uređaj (štampač, skener, ploter, digitalni fotoaparat, itd.) povezao na računar, moraju se rešiti dva problema. Prvi je električnopovezivanje da se računar ili uređaj ne bi oštetili. Ovo se rešava takođe nadva načina. Prvi je da uređaj ima standarni priključak koji se povezuje naserijski, paralelni ili USB port računara. Druga mogućnost je da uređaj imaposebnu karticu koja se ugrađuje u računar (na neki od praznih slotova), a da sena njoj nalazi priključak na koji se uređaj priključuje.

Da bi uređaj koji je priljučen na računar radio, nije dovoljno samo hardversko povezivanje. Svaki uređaj koji sepriključi na računar (štampač, skene,r itd.) mora da ima i odgovarajući programkoji se zove VEZNIK (drajver) i koji komande date iz nekogprograma (npr. procesora texta) prema nekom usvojenom standardu prevodi u komandekoje taj uređaj razume. Ovi programi (i eventualno kartice koje se ugrađuju uračunar) dobijaju se kupovinom tog uređaja (najčešće na CD-u) i instaliraju se u operativni sistem prilikom instalacije uređaja.